Bilo jednom davno kod izlaza s autoputa…
“Šefe?” – upita Nadanko nadređenog prijatelja
“Reci Nadanko, prijatelju moj.” – odgovori šef
“Ma vako stoje stvari… Kum sam na svadbi rođi i znaš, baš bi htio napraviti šou. Al, onako pravi, znaš. Imam pare, imam sve, al nešto mi fali. Neću u one koverte stavljat, ja bi baš šou neki. Ono, kad uđu harmonikaši, pa zapletu, pa proigra krv, mala pjeva, a ja se popnem na binu pa vadim pare…” – naglo zaustavi šef Nadanka u monologu i izgovori.
“Slušaj, ništa ne sekiraj… Evo broj od Joce, ima on pištolj. Zovi i reci da te poslao ćaća, znat će on. Uzmi pištolj, napuni ga parama i deri. Bit će to pravi šou Nadanko. Pravi šou!”
